oporêči

oporêči: -rêčem dov., oporêci oporecíte; oporékel oporêkla (é) 1. z dajalnikom z besedami izraziti nasprotujoče stališče do izjave, mnenja drugega: vedno mu kaj oporeče / nobeni njegovi misli ni mogel oporeči; oporeči trditvi 2. star. preklicati, zanikati: oporeči svojo trditev; ker ni imel prič, je lahko vse oporekel ● redko ne morete mi oporeči, da zanemarjam delo očitati; star. dane besede ne morem oporeči obljubo moram izpolniti; kar sem rekel, ne bom oporekel

Игры ⚽ Поможем решить контрольную работу

opòreći — (što) svrš. 〈prez. oporèčēm/opòreknēm, pril. pr. opòrekāvši, imp. oporèci, prid. rad. opòrekao, prid. trp. oporèčen〉 poreći … Veliki rječnik hrvatskoga jezika
oporeći — opòreći (što) svrš. <prez. oporèčēm/opòreknēm, pril. pr. opòrekāvši, imp. oporèci, prid. rad. opòrekao, prid. trp. oporèčen> DEFINICIJA poreći ETIMOLOGIJA o (b) + v. poreći … Hrvatski jezični portal
oporeciv — oporèciv prid. <odr. ī> DEFINICIJA koji se može oporeći ETIMOLOGIJA vidi oporeći … Hrvatski jezični portal
oporicati — opòricati (što) nesvrš. <prez. opòričēm, pril. sad. opòričūći, gl. im. ānje> DEFINICIJA v. oporeći ETIMOLOGIJA vidi oporeći … Hrvatski jezični portal
opòricati — (što) nesvrš. 〈prez. opòričēm, pril. sad. opòričūći, gl. im. ānje〉, {{c=1}}v. {{ref}}oporeći{{/ref}} … Veliki rječnik hrvatskoga jezika

Academic Dictionaries and Encyclopedias