- kŕnjav
- -a -o prid. (ŕ) nav. ekspr. nerazvit, zakrnel: pes s krnjavim repom; krnjavi udje / krnjav otrok / rezultati so prav krnjavi slabi, nezadovoljivi
Slovar slovenskega knjižnega jezika . 2000.
Slovar slovenskega knjižnega jezika . 2000.
krnjav — kȑnjav prid. <odr. ī> DEFINICIJA 1. koji ima krnju, koji ima rupu od truljenja, koji je krnj [krnjav zub] 2. koji je udarcem ili dužom uporabom oštećen, ob. na rubovima ili bridovima [krnjava čaša; krnjav lončić]; otkrhnut ETIMOLOGIJA vidi… … Hrvatski jezični portal
òtkrhnuti — (što) svrš. 〈prez. òtkrhnēm, pril. pr. ūvši, prid. trp. òtkrhnūt〉 odbiti jedan dio udarom, oštetiti što tako da se jedan komad odbije od cjeline udarcem, izgubiti dio s površine od upotrebe ili nepropisnog rukovanja [∼ lonac; ∼ čašu; ∼ šalicu];… … Veliki rječnik hrvatskoga jezika
otkrhnuti — òtkrhnuti (što) svrš. <prez. òtkrhnēm, pril. pr. ūvši, prid. trp. òtkrhnūt> DEFINICIJA 1. odbiti jedan dio udarom, oštetiti što tako da se jedan komad odbije od cjeline udarcem, izgubiti dio s površine od upotrebe ili nepropisnog rukovanja… … Hrvatski jezični portal