- kondicionál
- -a m (ȃ) lingv. pogojni naklon: stavek je v kondicionalu // glagolska oblika za izražanje tega naklona; pogojnik: uporabljati kondicional
Slovar slovenskega knjižnega jezika . 2000.
Slovar slovenskega knjižnega jezika . 2000.
kondiciònāl — m 〈G kondicionála〉 gram. glagolski način koji znači pogodbu za vršenje glagolske radnje, uvjet pod kojim se ona vrši i sl.; pogodbeni način [radio bih kondicional sadašnji; bio bih radio kondicional prošli] … Veliki rječnik hrvatskoga jezika
kondicional — kondiciònāl m <G kondicionála> DEFINICIJA gram. glagolski način koji znači pogodbu za vršenje glagolske radnje, uvjet pod kojim se ona vrši i sl. [radio bih kondicional sadašnji; bio bih radio kondicional prošli]; pogodbeni način… … Hrvatski jezični portal
pògodbenī — prid. koji je dio pogodbe, koji pripada pogodbi, koji se odnosi na pogodbu [∼ način, usp. kondicional] … Veliki rječnik hrvatskoga jezika
ı̏ndikatīv — m 1. {{001f}}gram. glagolski izrični način kojim se izravno konstatira, opr. optativ, imperativ, kondicional 2. {{001f}}term. broj i znak, oznaka amaterske radiostanice ✧ {{001f}}lat … Veliki rječnik hrvatskoga jezika
pogodbeni — pògodbenī prid. DEFINICIJA koji je dio pogodbe, koji pripada pogodbi, koji se odnosi na pogodbu [pogodbeni način, usp. kondicional] ETIMOLOGIJA vidi pogoditi … Hrvatski jezični portal
indikativ — ȉndikatīv m DEFINICIJA 1. gram. glagolski izrični način kojim se izravno konstatira, opr. optativ, imperativ, kondicional 2. term. broj i znak, oznaka amaterske radiostanice ETIMOLOGIJA lat. (modus) indicativus: pokazni (način), izrični, izjavni… … Hrvatski jezični portal