- nèokŕnjen
- -a -o prid. (ȅ-r̄) ki ni okrnjen: članek je izšel neokrnjen / knjiž.: neokrnjene pravice; neokrnjeno delovanje društva
Slovar slovenskega knjižnega jezika . 2000.
Slovar slovenskega knjižnega jezika . 2000.
neokrnjen — neòkr̄njen prid. <odr. ī> DEFINICIJA koji nije okrnjen; čitav, nenačet, nenarušen, opr. okrnjen, v. okrnjiti ETIMOLOGIJA ne + v. okrnjiti … Hrvatski jezični portal
nèdīrnūt — prid. 〈odr. ī〉 u kojem nije narušen početni odnos, koji je u prvobitnom stanju, koji je onakav kakav je izrađen, koji nije načet, koji nitko nije dirao ili jeo [∼a priroda priroda u kojoj nije nimalo narušen prvobitni odnos, djevičanska priroda;… … Veliki rječnik hrvatskoga jezika
neokrnjenost — neòkr̄njenōst ž <G osti, I osti/ ošću> DEFINICIJA svojstvo onoga što je neokrnjeno ETIMOLOGIJA vidi neokrnjen … Hrvatski jezični portal
akataleksa — akatàleksa ž DEFINICIJA jez. knjiž. potpunost, neskraćenost stope ili stiha ETIMOLOGIJA lat. acatalexis ≃ acatalecticus: neokrnjen ≃ a 1 + lat. catalecticus ← grč. katalēktikós: nepotpun … Hrvatski jezični portal
celôta — e ž (ó) 1. kar je zaključeno in sestavljeno iz dopolnjujočih se elementov: omenjene zgradbe tvorijo celoto; gradivo je avtor povezal v harmonično celoto; njegovo delo je zaokrožena celota / podrediti novo že obstoječim urbanističnim celotam; to… … Slovar slovenskega knjižnega jezika